Opel Team Serbia

Šta je amortizer?
Možda amortizeri nisu najuzbudljiviji deo automobila, ali su – zajedno sa pneumaticima i kočnicama – važan element bezbednosti vozila. Oni su skriveni ispod lukova točkova automobila, zbog čega – za razliku od pneumatika – nije moguća laka redovna provera vidljivih znakova oštećenja i habanja.
Uloga amortizera je da drže pneumatike automobila u stalnom kontaktu s putem i tako pomognu da oni ostvare najbolje prijanjanje prilikom skretanja i kočenja. Amortizeri su deo oslanjanja – ako su istrošeni, narušava se oslanjanje i udobnost vozila. Mehanika amortizera koristi isti princip za regulaciju kretanja točkova – potiskivanje ulja kroz male
otvore, pri čemu su veličina otvora ili ventili „fino podešeni” prema izabranim karakteristikama svakog tipa vozila – velikog ili malog, porodičnog, teretnog karavana, višenamenskog, s pogonom 4x4 ili sportskog automobila sa izuzetnim performansama.
Opasnosti od istrošenih amortizera
Većina ljudi nije svesna mogućih opasnosti od istrošenih amortizera ili činjenice da je tada ozbiljno ugrožena bezbednost njihovog vozila, putnika u njemu i drugih učesnika u saobraćaju, čak i ako su sve ostale bezbednosne funkcije ispravne.
Dve nedavne ankete ilustruju značaj ovog problema. U Velikoj Britaniji je utvrđeno da preko 6 od 25 miliona automobila na ulici ima najmanje jedan istrošen amortizer, dok je istraživanje u Belgiji pokazalo da 20-25 % automobilista vozi automobile sa oštećenim amortizerima.
10 najvećih pasnosti u vezi sa istrošenim amortizerima:
1. Smanjena efikasnost kočenja koja rezultira dužim zaustavnim tragom
2. Smanjena efikasnost sistema protiv blokiranja točkova (ABS) i
elektronske regulacije stabilnosti (ESP)
3. Povećan rizik od proklizavanja na vlažnom putu
4. Pojava akvaplaninga pri malim brzinama
5. Smanjena kontrola pri skretanju i pri udaru bočnog vetra
6. Brže umaranje tokom vožnje i sporije reakcije vozača
7. Povećano trošenje pneumatika i drugih komponenti oslanjanja
8. Neravnomerna/oscilujuća visina farova koja zaslepljuje vozače koji idu u
susret
9. Veća neudobnost putnika
10. Veći rizik od „krivudanja” pri vuči
Da bi naglasila opasnost vožnje s istrošenim amortizerima,izvršeno je niz uporednih ispitivanja na vozilima na kojima se nalaze amortizeri koji su 50 % istrošeni i 100 % efikasni.
• Nakon udruživanja sa institutom TÜV, jednim od vodećih evropskih instituta za bezbednost na putevima, utvrđeno je posle prvih ispitivanja da zaustavni put višenamenskog vozila s istrošenim amortizerima može biti za 4 metra duži od
istog vozila s novim amortizerima.
• Drugo ispitivanje je pokazalo da zaustavni put vozila s istrošenim amortizerima može biti do 6 m duži od vozila s novim amortizerima, uprkos najnovijim bezbednosnim sistemima na automobilima, kao što su sistem protiv blokiranja točkova (ABS) i elektronska regulacija stabilnosti (ESP).
• Napravljen je završni niz ispitivanja da bi se prikazalo kakav bi efekat imali led i sneg na sisteme protiv blokiranja i proklizavanja točkova automobila, u kombinaciji s istrošenim amortizerima. Pri ispitivanju kočenja, rezultati su pokazali da je zaustavni put pri naglom kočenju vozila sa ABS sistemom i amortizerima koji su 50 % istrošeni za 1,8 m duži od istog vozila sa amortizerima koji su 100 % efikasni. Isto ispitivanje je izvršeno na drugom vozilu sa ABS sistemom i amortizerima koji su 50 % istrošeni– trebalo mu je 1,2 m više da bi se zaustavilo. Ovi rezultati ispitivanja kočenja pokazuju da ABS sistem na automobilu ne radi ispravno s istrošenim amortizerima.
• Najzad, nakon upoređivanja ubrzanja automobila na snegu i ledu, utvrđeno je da automobil sa ASR sistemom protiv proklizavanja točkova i amortizerima koji su 100 % efikasni ubrzava do 35,7 km/h (22,1 mph) za sedam sekundi, a isti automobil sa amortizerima koji su 50 % istrošeni može da postigne samo 34,2 km/h (21,2 mph) – prvo vozilo ima poboljšanje od 16 %. Osim toga, period gubitka prijanjanja bio je 37% kraći kod amortizera koji su 100 % efikasni u odnosu na one 50 % istrošene.
Ovo ispitivanje potvrđuje značaj proveravanja ispravnosti amortizera automobila, čak i kada automobili imaju ASR sistem.
Značaj proveravanja stanja amortizera
Karakteristike amortizera se postepeno i neprimetno pogoršavaju vremenom i vozač počinje nesvesno da prilagođava svoju vožnju kako bi nadoknadio istrošenost, loše stanje i upravljanje. Kao i većina delova automobila koji se stalno koriste, i amortizeri su neizbežnoizloženi habanju.
Istrošeni amortizeri se mogu prepoznati po većoj promeni opterećenja pri skretanju, slabim karakteristikama na neravnim putnim površinama i „neravnomernom” oslanjanju.
Jednostavan način za ispitivanje istrošenosti amortizera na automobilu jeste „ispitivanje na odskok”. Ako vozilo osciluje više od jednog puta nakon pritiskanja haube automobila naniže, to može značiti da su amortizeri automobila istrošeni. Osim toga, može se izvršiti vizuelna provera da bi se proverilo da li ulje curi i da li su pneumatici nejednako pohabani.
Preporučuje se da vam mehaničar proveri amortizere jednom godišnje ili na svakih 20.000 km (12.000 milja). To daje dovoljno vremena da se preduzmu mere za bezbednost vozača, putnika i drugih automobilista. Ako je zaista potrebna zamena amortizera, vrlo je važno da se zamene u paru – kao i pločice disk
kočnica – kako bi se postigla ravnoteža sa obe strane automobila.

_________________
OPEL CALIBRA - THE LEGEND NEVER DIES!!!

6. Brže umaranje tokom vožnje i sporije reakcije vozača

ovo nemogu da razumem,sta tacno mislis!
i jos nesto tasko je pri merenju amortizera da se shvati da jedan od njih je spreman za proveru,meni tako merili i govorili da nema problema sve dok odjednom mi nisu otisli zadnji amortizeri i onda sa 40km/h do servisa
kazu da se amortizeri posle 50-60.000km trebaju menjati jer je to granica ,tako ovde kazu u GR,a i kakvi su putevi nije daleko i SRB!

mozda se brze umaras jer ti se ljulja auto i osecas svaku rupu i neravninu

_________________
www.wheel-specialist.com

Mada,bolje da ljulja nego da žulja I tvrdi amorti umaraju i izazivaju lumbalne tegobe Zaključak je da vožnja umara,a ako su amorti loše podešeni(neispravni),onda umara žestoko

_________________
OPEL CALIBRA - THE LEGEND NEVER DIES!!!

koji je sad neki rok onako jel tih 50-60 000...dobro sve zavisi kako i gdje se vozi....

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=T0ltCDDodzs pista mostar

Ako Jaka Faca nema ništa protiv, da potkrepim temu nekim slikama.... Nekom će možda koristiti.








itd...ima još gomila sličnih slika, pa ako nekom zatreba nek se obrati.

_________________
Iskustvo je nemilosrdan učitelj: prvo nam da packe, pa nas tek onda uči kako treba postupiti.

Alal vera el_Fuego. Slikama si upotpunio temu na pravi način

_________________
OPEL CALIBRA - THE LEGEND NEVER DIES!!!

svaka cast za ovo

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=T0ltCDDodzs pista mostar

Momci, svaka cast za temu, tekst, fotke.

_________________
HostingServis.com | Shop.SteCom.rs

Znaci ako na auto putu pri brzini od oko 140km/h secnem u neku stranu da bih na primer obisao rupu (ponor) a zadnji kraj auta posle korekcije pravca nastavi lagano da ljulja, ukazuje na to da mi je istroseno sta?

nemoj to vise nikad da radis pri brzini od 140 km/h

nije dobro za zdravlje

_________________
"baviJo sam se ja tom mafiJom,sve ima samo diKtunzi ´fale"

ukazuje da ti je istrosen osjecaj...ili da imas muda do poda...

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=T0ltCDDodzs pista mostar

_________________
OPEL CALIBRA - THE LEGEND NEVER DIES!!!

Ne razumem dario?..nisam mislio da smotam volan pola kruga pri toj brzini ili da prelazim tim potezom iz trake u traku..samo kazem da na nasim autoputevima ima rupcaga koje ponekada (nocu na primer) vidim taman na vreme da odreagujem tako sto cu malo ostrije da odreagujem na volanu..ali sam ozbiljno pitao...kada secnem auto, zadnji kraj nastavi da ljulja.obicno to osetim na auto putu, jer u drugim prilikama ne vozim brzo.....da nisu opruge otisle?

mozda selen blokovi

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=T0ltCDDodzs pista mostar

Dejan zapoceo temi, da je jos malo dopunimo:

Jednocevni amortizer
Konstrukcija i funkcija



Konstrukcija
Kod jednocevnih gasnih amortizera radni cilindar je napunjen uljem i gasom pod pritiskom od oko 25 do 30 bara.Ulje i gas se odvajaju pokretnim klipom za odvajanje.Prigušni ventili za proces izvlačenja i proces potiskivanja se nalaze na klipu. Prigušne sile za proces izvlačenja i proces potiskivanja su nezavisno jedna od druge određene opružnim pločicama i prigušnim rupama na klipu. Klipnjača, vođica i zaptivka su visokoprecizni ugradni elementi, koji sigurno zaptivaju radni cilindar od visokog pritiska ulja kako pri mirovanju, tako i pri kretanju klipnjače. Klipnjača je zahvaljujući tzv. "superfinish" postupku površinske obrade jedan od najfinije obrađenih delova u vozilu. Zaptivka niskog trenja naleže na klipnjaču mehaničkim prednaprezanjem i unutrašnjim pritiskom. Zaštitna cev sprečava oštećenja klipnjače usled udaraca kamenja, nečiste vode i soli za posipanje. Karakteristike sile prigušenja se izrađuju za svaki tip vozila posebno, što znači da se određuju prema težini vozila, konstrukciji osovina i oprugama sistema oslanjanja.
Funkcija
Prigušni ventili koji deluju u smeru potiskivanja i izvlačenja reaguju na brzinu kojom se amortizer potiskuje odnosno izvlači. Sa porastom brzine povećava se i sila prigušenja. Gasna komora koja je od ulja odvojena razdvojnim klipom takođe izjednačava zapreminu uvlačenja i izvlačenja klipnjače. Pri tome se razdvojni klip pomera u odgovarajućem smeru na dole odnosno na gore. Neophodan je visok nivo pritiska od 25 do 30 bara kako bi se podržale sile prigušenja pritiska. Nadpritisak deluje korisno kroz:
- tačnu reakciju ventila i pri najmanjem hodu klipa.
- svođenje šumova na minimum, budući da se i pri najbržim kretanjima klipa sprečava stvaranje mehurića(kavitacija).
- poboljšanje svojstava kotrljanja pneumatika zahvaljujući trajnom kontaktu sa podlogom.
Jedan deo energije oscilacija se u ulju pretvara u toplotu. U toku vožnje se amortizeri zagrejavaju u zavisnosti od opterećenja.
Proces potiskivanja

Amortizer se sabija usled oscilovanja vozila. Ventil klipa se suprotstavlja ovom kretanju ulja na gore, određenim otporom. Kretanje na dole se prigušuje. Zapremina gasa pod pritiskom se smanjuje srazmerno povećanju zapremine ulja usled hoda klipnjače.

Proces izvlačenja

Amortizer se izvlači usled oscilovanja vozila.
Ventil klipa se suprotstavlja ovom kretanju ulja na dole, određenim otporom. Kretanje na gore se prigušuje. Zapremina gasa pod pritiskom se povećava srazmerno smanjenju zapremine ulja usled hoda klipnjače.

Dvocevni amortizer
Konstrukcija i funkcija


Konstrukcija
Dvocevni amortizeri imaju dva prostora ispunjena uljem:
Radni prostor, u kojem se kreću klip i klipnjača i rezervoar. Rezervoar se nalazi između radnog cilindra i cevastog prostora i ispunjen je 2/3 uljem, a 1/3 vazduhom ili gasom. Iz tog razloga dvocevni amortizeri imaju prednost kraće dužine ugradnje naspram jednocevnih gasnih amortizera. Dvocevni amortizeri mogu isto tako da budu izrađeni u vidu gasnih amortizera, s tim da kod njih unutrašnji pritisak iznosi 6 do 8 bara.Time se dobijaju slične prednosti
kao i kod jednocevnih amortizera.
Prigušni ventili – podni i klipni – sastoje se od sistema opružnih prstenova i ventila sa prigušnim rupama. Klipnjača, vodilica i zaptivka su, kao i kod jednocevnih amortizera, ugradni elementi visoke preciznosti. Karakteristike sile prigušenja se izrađuju za svaki tip vozila posebno, što znači da se određuju prema težini vozila, konstrukciji osovina i oprugama sistema oslanjanja.

Funkcija
Prigušni ventili su tako izrađeni da se sila prigušenja automatski prilagođava brzini klipa. To znači, što se klip brže kreće, to se stvara veća sila prigušenja. Varijabilno prigušenje zavisno od
opterećenja i hoda Vario-tehnologija se primenjuje u vozilima kada se računa sa različitim opterećenjima, pa je teško naći optimalnu podešenost u području udobnosti. Ovo dvostepeno prigušenje ostvaruje se uz pomoć jednog regulacionog žleba u radnom cilindru amortizera. Regulacioni žleb se mehanički izrađuje u radnom cilindru. U zavisnosti od položaja i hoda klipnog ventila jedan deo ulja struji kroz žleb (hidraulički premosnik). Time se sila prigušenja smanjuje.

Proces potiskivanja

Amortizer se sabija usled oscilovanja vozila. Pri tome podni ventil određuje stepen prigušenja. Podni ventil se određenim otporom suprotstavlja ovom kretanju klipnjače za zapreminu ulja koja se pod pritiskom istiskuje u rezervoar. Kretanje na dole se prigušuje.Ventil klipa je otvoren. U ovom stanju on radi kao povratni ventil.

Proces izvlačenja

Amortizer se izvlači usled oscilovanja vozila. Ovde ventil klipa određuje stepen prigušenja.Ventil klipa se suprotstavlja ovom kretanju određenim otporom za zapreminu ulja koje se na dole istiskuje iz rezervoara iznad klipa. Kretanje na gore se prigušuje. Kroz otvoren povratni ventil u podnom ventilu potrebno ulje opet može nesmetano da se istiskuje iz rezervoara u radni prostor.

E sad ono glavno, problemi sa amortizerima:
1. Nezaptiven amortizer






"Lupanje amortizera"

_________________
Iskustvo je nemilosrdan učitelj: prvo nam da packe, pa nas tek onda uči kako treba postupiti.