Nirburgring, automobilska staza koja je poznata u čitavom svetu, verovatno će već krajem meseca morati da proglasi stečaj. Nirburgring je tako potonuo u megalomanskim planovima tamošnje vlade.
Još od otvaranja 1927. staza je ulivala strahopoštovanje vozačima: ne samo zbog njenog zlokobnog „severnog zavoja“, nego i zbog velike visinske razlike staze provedene kroz obronke Ajfela od nekih 300 metara pa je i legendarni Džeki Stjuart ovu stazu zvao „zelenim paklom“. Nirburgring ne dopušta greške – dug je spisak nesreća na ovoj stazi koja traži samo najbolje vozače. Ali baš zato ni trke nisu prestajale, a za posetioce je odlazak na Nirburgring uvek bio poseban doživljaj.
Pokrajinskoj vladi Rajnland-Pfalca socijaldemokratskog premijera Kurta Beka se to učinilo kao garancija i za poslovni uspeh ove sportske legende, smeštene zapravo u dubokoj provinciji, prilično daleko od bilo kog većeg grada. Tim više što je Nirburgring i u Nemačkoj imao konkurenciju – Formula 1 se naizmenično vozi na Hokenhajmringu u pokrajini Baden-Virtemberg, a i odgovorni na Zaksennringu na istoku Nemačke bi rado da dovedu najbolje vozače sveta na svoju pistu.
Zato se vlada u Majncu odlučila na veliki projekat kako bi posetioci Nirburgringa ostavili još više novca. Tako je 2007. započet projekat pod nazivom Nirburgring 2009. prema kojem je trebalo da nastanu zabavni park, VIP lože, luksuzni hotel, nova tribina... Uređena pista je otvorena u roku – makar niti izdaleka nisu bile gotove sve zgrade koje je trebalo da budu sagrađene.
Problem je naravno bio – novac. Pokrajinski političar je javnost uveravao kako će sve troškove snositi privatni investitor – ali je on odustao od projekta. Tako se dogodilo da je u taj projekat otišlo oko 350 miliona evra novca državnih obveznika, ali ni to nije bio kraj skandalu koji je već koštao položaja pokrajinskog ministra finansija (i predsednika nadzornog odbora Nirburgring GmbH) Ingolfa Dojbela. Ubrzo potom, u decembru 2009. je otpušten i poslovođa Nirburgringa Valter Kafic.
Ko zna šta se sve tu zbivalo
Jer u potrazi za novcem i investitorima očigledno je da su se odgovorni upuštali u vratolomne poduhvate daleko od granica dozvoljenog. Tu je bilo i 95 miliona evra (pokrajinskog novca) koji je otišao u Lihtenštajn kako bi se pred nepoznatim partnerima iz Dubaija dokazala kredibilnost pokrajine i čitav niz sumnjivih poslovnih poteza koje još uvek pokušava da razjasni državno tužilaštvo. Ali što je još gore – većina objekata iz projekta Nirburgring 2009. ipak su bili izgrađeni – da bi bili prazni…
Jer velika investicija u pistu smeštenu u dubokoj provinciji nije mogla da se pokrije prihodima od trke Formule 1 koja će trajati – sa treningom i svim ostalim, jedva nedelju dana i to eventualno svake dve godine. Na Nirburgringu su se održavale i druge trke, od kamiona pa do motocikala, a tamo se održava i poznati rok-festival „Rock am Ring“, ali već i temeljna poslovna računica je bila promašena. Jer publika koja dolazi u Ajfel – na trku ili na koncert, retko odlazi u luksuzni hotel ili u ložu sa čašom šampanjca u ruci. Po pravilu, tamo se odlazi u društvu, u kamp-kućicama sa dovoljno piva i kobasicama za roštilj.
Sad je kriva – Evropa
Sve u svemu, Nirburgring je uporno knjižio gubitke i pokrajin Rajnland-Pfalc koja je vlasnik 90 odsto tog sportskog hrama, uvek je iznova morala iz budžeta da puni rupu u blagajni Nirburgringa. Jer tu je još uvek kredit od 330 miliona evra (opet pokrajinske) banke za Investicije i strukturne radove (ISB), koji mora da se otplaćuje iako je zakupaca na Nirburgringu sve manje.
Poslednji ekser u kovčeg Nirburgringa je stigao iz Brisela. Evropskoj komisiji je već dugo bila sumnjiva ta velika investicija pokrajine u sportski poligon – koji je zapravo, kao i sama Formula 1, izložen zakonima slobodnog tržišta. Utoliko je iz Evropske komisije stigla u Majnc zabrana da pokrajina opet, i ovog meseca, Nirburgringu GmbH pomogne sa još 13 miliona evra.
Možemo samo da se nadamo da stečaj nije i kraj, nego možda tek novi početak za Nirburgring. U toj pokrajini je projekt već veliki skandal, makar pokrajinski predsednik vlade Kurt Bek još uvek ne želi da preuzima ne samo finansijsku nego ni političku odgovornost za megalomanski projekt „usred nedođije“. On i nakon odluke Brisela krivi Evropsku komisiju koja je navodno „isprva pokazivala naklonost“ novoj pomoći i koja ovom zabranom „smanjuje mogućnost delovanja pokrajine Rajnland-Pfalc“.
Prijavite se 
Registruj se
FAQ
Pretraga
