ONO STO JE VAZNO je to da su ljudi u je*enim osiguravajucim kucama uvek je*eno nasmejani kad trebaju da ti ponude osiguranje, i to: osiguranje vozila (16 vrsta), zivotno osiguranje (26 vrsta), osiguranje imovine (36 vrsta) itd....ali kad covek dodje jer mu se desila nezgoda i zeli da naplati osiguranje situacija se drasticno menja. Ovako je to izgledalo u mom slucaju. Ulazim u zgradu osiguranja, desetine iskolacenih ociju su bile uperene u mene, sve u nadi da cu bas kod njih potpisati ugovor o nekom osiguranju i da ce njihova guzica biti bogatija za odredjeni procenat koji im sleduje, ali kad su shvatili da nosim zapisnik iz policije, nada u njihovim ocima je potpuno zamrla. Teskog srca me upucuju u sobu na spratu 2 cela i 3/4, lavirint broj 3, zadnja vrata (to je valjda zadnja prostorija u zgradi i najteza za naci jer se tamo "zavrsava" isplata stete). Ok, nasao sam prostoriju, sad vec prilicno zadihan, i docekuju me u sobi dva coveka sa blago telecim pogledima, kroz cije seo ci nazire odredjena doza sumnje da sam dosao nesto da smutim i da ostetim njihovu kompaniju, i tu polako pocinje razgovor....voleo bih da vam detaljno napisem taj razgovor ali i ovako sam vas dovoljno smorio sa pisanjem pa cu samo u kratkim crtama opisati celu situaciju....Njih dvojica sede naspram mene, kao dva mucitelja, samo im fali ona lampa za ispitivanje osumnjicenog (kontam da je imaju u ormaru ali je crkla sijalica), postavljaju mi citavu seriju pitanja: sta, kako, zasto, kada, koliko, od kad, zbog cega itd.... ne bi li me u svoj toj muci i zbunjenosti od njihovih idiotskih pitanja upecali da sam se negde zbunio i da imaju osnovanu sumnju da nesto petljam.... Uglavnom, nebitno, i to se zavrsilo, izasao sam iz zgrade osiguranja, kao da sam izasao iz najgoreg pakla, iscrpljen, preznojan, slomljen psihicki i emocionalno....
Ono sto se trenutno desava je to da me limar zavlaci vec dve nedelje, iako je rekao da cu za par dana dobiti auto....i jedva cekam da ugledam opet onaj mrki pogled moje crne furije i da ponovo uzivam u njoj.....i naravno da podelim sa vama slike mog ljubimca. Zao mi je sto sam vas smorio ovolikom pricom ali prosto sam morao ovo da iskuckam sve jer sam ogorcen time koliko smo mi bedan narod, imam tek 20 godina i sa toliko nepravde sam se vec susreo, i pokvarenih ljudi, da ne mogu da zamislim sta me tek ceka....Naravno, mnogo, mnogo detalja sam izostavio u ovoj prici, ali da sam ih sve pisao mogao sam opusteno roman da napisem samo iz ove tri situacije.
Hvala svima koji su procitali ovu moju pricu, verujem da su ovo stvari koje su se manje ili vise svima desavale, a ja sam imao potrebu da moju podelim sa vama. Pozdrav svim dobrim ljudima.
P.S. jos uvek sam vam duzan detaljan opis mog auta, utiske, kao i slicice....bice sve to gotovo za koji dan.
pravi si pisac romana 
I zaključio jednu stvar. Nemoj da se nerviraš. Mislim, ok, dozovoljeno je malo. 
Ali, zaista nema poente nervirati se toliko. Mada, godine i "entuzijazam za nerviranjem" čine svoje. Mislim, da se ne lažemo, sa 20 godina još uvek ne znaš do tančina šta je prava nepravda, što kosmička, što zemaljska. I ne treba da znaš! 
Sve ovo je, koliko te god mučilo i koliko god odvratno bilo, još uvek samo sitnica. Čuvaj nerve za pravi haos i pravu borbu! Ne brigaj previše! 
Koliko god hteo da nađeš lek za vandalsko ponašanje ili za bezobrazluk bankstera, nećeš ga naći. Nismo ga našli ni mi, ni oni pre nas... Na tebi je samo da brineš o autu na pravi način, koliko je do tebe, a što nije do tebe, nije.
i jos crna. Jedva cekam da je vidim. 