Opel Team Serbia

Kao sto sam vam svima i obecao, napisacu vam jedan tekst koji je u stvari jedan veliki mozaik sklapan bezmalo 30 godina. Cinjenice i brojke koje objasnjavaju zasto je Opel u Nemackoj uvek bio 13. prase. Dotacicu se usput i gresaka koje je Opel pravio kroz istoriju a bilo ih je, i koje su ga takodje zakopavale i pored nepravednog stavljanja u drugi plan u odnosu na sve druge Nemacke proizvodjace. Krenucemo od nekih ranih 80-ih godina, jer sam ja tih nekih godina i garantujem za sve ono sto sam procitao i napisao a i besmisleno je ici previse u istoriju jer je upravo tih 70-ih i 80-ih Opel doziveo svoj vrhunac kao proizvodjac. Pa da krenemo..
Opel kao deo GM korporacije (od neke 1947. godine ako se ne varam) nika nije imao punu ekonomsku podrsku tadasnje Zapadne Nemacke i ako je do pre toga bio najbitniji Nemacki proizvodjac vozila, cijim tockasima pa i pojedinim gusenicarima je bila opremeljena Nemacka armija tokom 2. svetskog rata. Na sve se to zaboravlja u trenutku kada Opel iz velike posleratne krize izlazi tako sto GM ulaze ogroman novac ali za uzvrat povlaci tehnologiju za proizvodnju na Americki kontinet, sto tadasnjoj Nemackoj deluje kao 'otimanje' tehnologije koja je, moze se reci, tada u Americi, bila smesna u odnosu na Nemacku. Od tog perioda pa do ranih 80-ih godina Opel u GM korporaciji dozivljava najvecu ekspanziju i postaje najveci 'Nemacki' proizvodjac automobila po broju prodatih jedinica. Za uzvrat, Americki GM uz pomoc Opela formira nekoliko brendova (Kadilak, Bjuik, Pontiac) i za sve modele koristi Opelove platforme, da bi se u 30 godina formiralo preko 15 brendova na nekoliko kontinenata. Sve to tadasnja Nemacka vlada vidi kao veliku prevaru, i jedino Opel ostaje bez i jedne ulozene marke. Svi resursi okrecu se u Audi - VW korporaciju (bivsi Auto Union) i u narednom periodu VW krece da se siri po citavom svetu, tako sto kupuje propale proizvodjace automobila i pocinje proizvodju svojih modela samo pod drugim nazivom. Poredjenja radi, svaka GM fabrika u svetu imala je svoj brend i vrlo mali broj automobila je bio potpuno isti. Platforme i agregati su bili zajednicki ali je svaki brend imao izgradjen svoj imidz. Spomenucu i to da BMW i Mercedes nikada nisu imali potrebe niti su zeleli da budu direktno podrzani od tadasnje Nemacke vlade jer nisu imali nikakve potrebe za tim.
Na sve to dolaze 80-e godine i prvi pogresni koraci Opela. Naime, Opel u tom periodu pored veoma uspesnih modela (Corsa, Kadet, Askona...) izbacuje i veliki broj slicnih i suvisnih modela i verzija vec postojecih. Recimo Rekord, Komodor i Senator koji se zasnivaju na istoj platformi pa cak i dele 70% delova i motorizacije, izbaceni su kao modeli svaki za sebe i ako se sustinski jako malo razlikuju. Senator je zamisljen kao luksuzna verzija Rekorda i to nailazi na dobar odziv kupaca koji su zeleli luksuznu limuzinu, medjutim Rekord i Komodor je sustinski razlikovao samo zadnji deo a oba modela su bila prodavana u Evropi (?!?!?!). Na sve to Opel izbacuje i Monzu koja i ako je vrhunski luksuzni kupe, ostvaruje jako mali broj prodatih jedinica jer sam koncept luksuznog kupea visoke klase jos uvek nije imao dovoljan odziv. Recimo, u toj klasi i Mercedes i BMW sa modelima S kupe i 635 CSI ostvaruje jako mali broj prodatih vozila. Pored velikog broja slicnih modela Opel pocinje da izbacuje i totalno suvisne i nepotrebne verzije vec uspesnih modela. Tako Askona izlazi u cak 6 verzija medju kojima recimo karavan s dvoja vrata (?!?!?!), limuzina takodje, targa i kabrolet. S druge strane Kadet i Korsa takodje dobijaju par suludih verzija po uzoru na Askonu. Tako recimo Korsa dobija karavan i limuzina verzije (?!?!?!). U tom periodu Opel proizvodi benziske agregate izuzetnog kvaliteta medjutim dizeli koji su izlazili iz Opela pokazali su se kao izuzetno losi, bilo je slucajeva de je cuvenom 1.6d bio potreban remont vec nakon 100.000km pa je na pojedinim trzistima bio u obavezi da nadomesto troskove prodatih vozila. Sve to, krajem 80-ih, dovodi Opel u veliku finansijsku krizu a GM kao korporacija odvaja sve manji deo budzeta za svoj brend iz Ruselshajma. Trazeci resenje, nekadasnji gigant, hvatajuci se za slamku i pokusavajuci da se izvuce iz krize, Opel pred sam kraj 80-ih pocinje proizvodnju pojedinih modela u dotadasnjoj fabrici blokova motora Kikinda poznatijoj kao IDA. U nekoliko godina IDA pocinje da pravi dobre prodajne rezultate medjutim pocetak rata u tadasnjoj SFRJ gasi sve, industrije prestaju sa radom samim tim i proizvodjaci automobila na celoj teritoriji SFRJ kojih je u to vreme bilo nekoliko.
Devedesete ne donose nista novo za Opel. Projektovanje i proizvodnja modela se nastavlja i tada fabrika pokusava da se iscupa iz kolapsa na sve nacine pa tako izbacuju nove modele u nadi da ce promena samih naziva modela, obrisati los trag prethodnika. Tako recimo nastaje Vektra kao naslednilk Askone, Astra kao naslednik Kadeta, i Omega koja se paralelno proizvodi sa Senatorom B koji je sam po sebi bio promasen model (?!?!?!) Jedini model koji je ostavio trag u Opelu tokom ranih 90-ih je Kalibra koja je stekla brzo status kultnog Opelovog modela, kao kupe verzija u srednjem segmentu. U jeku velike ekonomske krize Opel ranih 90-ih izbacuje modele sa karoserijama niskog kvaliteta lima, pa sve do 2000-ih ima velikih problema sa karoserijama, koje mu znatno ruse renome dobrog i pouzdanog automobila. Uvidevsi sve vece probleme sa dizel agregatima (proizvodjenih u Opelu za celu GM korporaciju), kompanija povlaci jedan os retkih pametnih poteza i preko GM korporacija (ciji je Isuzu takodje clan), krece sa ugradnjom Isuzu-ovog 1.7 dizel agregata koji se kasnije ispostavio kao veoma pouzda. Za uzvrat, Isuzu i Suzuki dobijaju Opelove malolitrazne benziske motore. GM-ova ulaganja 90-ih su bila sve manja pa Opel 96. godine dolazi u prvu veoma ozbiljnu finansijsku krizu i posle nekoliko meseci pregovaranja dobija od Nemacke vlade ozbiljnu finansijsku injekciju da ne bi doslo da potpunog zatvaranja fabrika i otpustanja velikog broja zaposlenih. Samo zahvaljujuci jakim Nemackim radnickim sindikatima i protestima, Opel uspeva da dobije novac od tadasnje vlade. Jedini uslov za dobijanje novca bio je da se u narednih 10 godina Opelova proizvodnja svodi na nekoliko modela i na taj nacin spreci ponovni sunovrat korporacije. Takodje, tada Nemacka postaje 50% vlasnik Oplovih deonica koji je do tog trenutka bio samo 30%. U narednih dve godine, Opel ulaze u proizvodnju i ozbiljno popravlja kvalitet karoserije i ubacuje u redovnu proizvodnju jos jedan odlican dizel agregat iz Fiat korporacije. Fabrika izbacuje Astru G i ostvaruje izuzetne prodajne rezultate, pa povuceni dobrim iskustvom nastavljaju sa Vektrom, Zafirom i Merivom. Lagano dolaze bolji dani za Opel medjutim i dalje nema jasne finansijske podrske ni od GM-a niti od Nemacke vlade. Tu je lagani pocetak pucanja Opela i GM-a. 2007. godine prolazi veto na zabranu razvoja novih modela i vec 2009. Opel izbacuje potpuno novu Astru i Insigniju i pravi ogroman uspeh. Oba modela prave ogromne prodajne rezultate a Insignija postaje i automobil godine u Evrope sto mu dodatno pojacava prodaju. Paralelno sa ta dva modela, Opel obnavlja Merivu, razvija dodatne varijante modela na Delta 2 platformi pa tako nastaju Astra kupe, Kaskada i potpuno nova Zafira. i Konacno, 2010 puca ljubav..tacnije, GM izuzetno lose posluje u citavom svetu, korporacija sve losije posluje, sve do trenutka gde zbog 'ustede' resava da zatvori (bas) Opel od svih (Americkih) brendova koji daleko losiju prodaju imaju nego sam Opel. U poslednji cas (opet zahvaljujuci sindikatima) Angela Merkel daje zeleno svetlo da se otkupe preostale deonice od GM-a i ne dozvoli gasenje nekadasnjeg giganta.
Od te 2010. do danas, Opelovo poslovanje ide uzlaznom putanjom, beleze se izuzetni prodajni rezultati, razvijaju se novi modeli (medjutim sada daleko pametnije) koji imaju smisla i drzi se korak sa evropskim konkurentima. Medjutim, i dalje ostaje nejasno zasto Opel i dalje ima drugaciji tretman u odnosu na VW i ostale Nemacke proizvodjace, pa vec 2015. godine pocinje da se suska da ce Opel dobiti 'strateskog partnera' kako bi se povratio novac koji je dat za njegov opstanak. I naravno, vec 2017. Opel biva prodat PSA grupaciji.
Zasto jedino Opel nema punu podrsku Nemacke vlade kroz citavu istoriju, i zasto je morao biti 'prodat', meni licno ostaje zauvek nejasno, verovatno da su licni interesi nekih velikih igraca, ali bilo kako bilo, bitno je da je Opel, koji svi volimo i dalje ziv a sta ce nova 'veza' doneti dobro Opelu, ostaje da vidimo. Iskreno, PSA je velika grupacija i ako je neke logike, toliko dobrih brendova pod jednim krovom moze samo da donese dobro svima, koliko god neko od nas mrzeo francuze....

_________________
lepO je Opel
Mrzim vozila na plin!